Tambura je žičani muzički instrument, sličan toj vrsti narodnih instrumenata drugih naroda. Kao i svake druge legende, pa tako i ova legenda o poreklu tambure, ima različitih tumačenja, da naziv potiče od persijske reči “Tn” — što u prevodu na naš jezik znači žica ili još nekih reči koje nalazimo kasnije — “denbar” (persijski) i “tambur” (arapski). U našim južnim krajevima taj se instrument nekad zvao pandora, pandzora ili pažora. Sem ovih naziva, susrećemo se sa još nekima, kao što su: baglama, bodluk, ćitelija, šargija, saz, čunar, čingr, čingrija, čanguri, bazuk, karaduzen, sedefli tambura, samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, čandrkalica, bugarija, dvotelnik, trotelnik, tikvara,… Postoje i nazivi koji potiču iz latinskog jezika: prim, tercprim, basprim, tercbasprim, kontra, bas, …koji označavaju ulogu instrumenata u orkestarskom sastavu, a takvih naziva ima i u našoj riznici naziva za instrument. Ostale legende o ovom predivnom instrumentu su da se tambura razvila iz žičanog instrumenta poznatog već u staroj kulturi Mesopotamije i Egipta. Postoje i slike instrumenta dugog vrata i malog kruškolikog korpusa koje su urezane u kamen iz perioda III veka pre naše ere. O pretečama tambure sačuvani su i likovni spomenici u Tebi i Egiptu, gde se ovaj instrument zove lutnja.
Što se tiče našeg podneblja, prvi put se tambura pominje u 1551. godini od putopisca Nikolaja, koji je boravio u našim predelima kao pratioc francuskog konzula na putu za Tursku. Tambura se prvi put pominje sredinom XVI veka, a najstarija tambura koja se i dan danas čuva u muzeju, potiče iz sredine XIX veka, odnosno 1847. godine, vlasništva Paje Kolarića iz Osijeka. On je osnovao prvi amaterski orkestar, posle čega je tamburaška muzika počela da se širi i u ostale krajeve: Sloveniju, Bosnu, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku, Čehoslovačku, kao i sa našim iseljenicima u druge države i kontinente.
Najstarija tambura u našim krajevima je “samica”. Za nju postoji još naziva, kao što su: dangubica, razbibriga, tikvara i slično. Ona liči na tikvu od koje se pravi nategača (naprava za izvlačenje vina iz bureta), a uzdužno je presečena na dve jednake polovine. Pravi se od jelovine, javora, klena, topole, palisandra, kruške, šljive, višnje, duda, oraha i drugih vrsta drveta, a ponekad i od kornjačinog oklopa. Duzina samice iznosi od 45 do 115 cm. Najčešća dužina joj je 70—95 cm, ali ima i primeraka koji su sasvim mali — 37 cm.
Od samice su se vremenom razvile tambure različitih oblika i veličine, kao što su: jednoglasne, dvoglasne, troglasne, četvoroglasne i višeglasne.
- jednoglasne tambure imaju 2—4 žice koje su jednako naštimovane (ugođene) na jedan glas (ton) — unisono;
- dvoglasne tambure imaju pretežno 2—4 žice, a štimaju se tako da su dve ili tri žice naštimovane na jedan ton, a četvrta drugačije (najčešće za kvantu ili kvintu niže);
- troglasne tambure imaju takođe četiri žice, a štimaju se tako da su prve dve jednako naštimovane (unisono), a treća i četvrta različito;
- četvoroglasne tambure imaju takođe četiri žice i štimaju se svaka različito;
- višeglasne tambure imaju veći broj žica i štimaju se na različite načine. Najčešće su dve i dve jednako naštimovane (unisono).